Loading
  • 21 Aug, 2019

  • By, Wikipedia

Avdo Sumbul

Abdulah "Avdo" Sumbul (27 April 1884 — 8 February 1915) was Serb Muslim literature journal editor and national activist in Austrian annexed Bosnia and Herzegovina. Sumbul belonged to a group of Serb Muslims who were targeted as enemies by Austria Hungary and persecuted because of their ethnicity. He died in Austro-Hungarian concentration camp in Arad.

Biography

Sumbul and his family that included his sister, for certain period of time lived in the Sarajevo suburb known as Kovači.

Sumbul was one of the founders of Muslim Sokol movement in Sarajevo. He was member of Young Bosnia. In 1912, after the death of Osman Đikić, the editing of Gajret was entrusted to Avdo Sumbul. In 1914 he was one of the editors of the magazine Vakat, published in Sarajevo.

Vladimir Ćorović emphasize that government of Austria-Hungary perceived and treated Muslims who self-declared themselves as Serbs as enemies of the interest of their state and organized their systematic persecution. Because of his anti-Austrian and pro-Serbian activities, Sumbul was interned to concentration camp in Arad. where he soon died.

Legacy

Sumbul's remains were transferred to Sarajevo where his grave is today, in the courtyard of Ali Pasha Mosque. In 1934, based on the order of Yugoslav king Alexander I of Yugoslavia, a turbe mausoleum was built in honor of Avdo Sumbul and Behdžed Mutavelić. This mausoleums are part of symbolic unity with Chapel of Vidovdan's martyrs on Koševo Christian Orthodox cemetery.

A street in Sarajevo bears Sumbul's name in his honor.

References

  1. ^ "Ali-pasha mosque with harem, the architectural ensemble". Commission to Preserve National Monuments. Retrieved 9 February 2019.
  2. ^ Pelletier, René (1934). Chez les yougoslaves, de la Save à l'Adriatique: Sarajevo et sa région. Budé. p. 82. Avdo (1) Sumbul Secrétaire de « Gajret » Né le 27-IV-1884 à Sarajevo Mort pour la liberté de son peuple dans les casemates d'Arad le 8-Il-1915
  3. ^ Hadžijahić, Muhamed (1990). Od tradicije do identiteta: geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana. Islamska zajednica. p. 135. ...srpski orijentirani Avdo Sumbul
  4. ^ Мастиловић, Драга (30 November 2017). "Злочини над Србима у Босни и Херцеговини 1914. године". jadovno.com (in Serbian). Удружење грађана „Јадовно 1941.“. Retrieved 9 February 2019. Авдо Сумбул, секретар „Гајрета" и један од истакнутих Срба муслимана
  5. ^ Sveske Zadužbine Ive Andrića. Zadužbina. 1996. p. 127.
  6. ^ Hadžijahić, Muhamed (1990). Od tradicije do identiteta: geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana. Islamska zajednica.
  7. ^ Jergović, Miljenko (5 January 2015). "Ulica Avde Sumbula". Radio Sarajevo. Radio Sarajevo. Retrieved 17 February 2019. Obojica su bili aktivisti Gajreta, zaneseni srpskim pijemontizmom, mladobosanci i čisti idealisti
  8. ^ književnost, Institut za jezik i književnost u Sarajevu. Odjeljenje za (1974). Godišnjak Odjeljenja za književnost. Institut za jezik i književnost u Sarajevu. p. 101.
  9. ^ Pregled. Nova tiskara Vrček i dr. 1933. p. 297. »Нови Ваката и Вакат", излазили су у Сарајеву, оба латиницом, у фолио-формату. ... широких маса Уређицати су га Едхем Мулабдић. Осман Тикић и Авдо Сумбул.
  10. ^ (Ćorović 1939, p. 39)
  11. ^ (Avramov 1992, p. 58): "На стотине Срба убијено је без судске пресуде, на хиљаде одведено у концентрационе логоре у Арад, Нежидер. Добој итд."
  12. ^ (Ekmečić 2007, p. 345):"и ово стварање концентрационих логора била прва таква мера и установа у ... Кроз логор Арад од августа 1914. прошло је више од 45.000 ухапшених, највише жена и деце."
  13. ^ (Dedijer 1966, p. 584): "У Петроварадину, Араду и Нежидеру отворени су концентрациони логори, у које су послате на хиљаде Срба."
  14. ^ Sarajevu, Gazi Husrevbegova biblioteka u (2001). Anali Gazi Husrev-begove bibliotheke. Gazi Husrev-begova biblioteka. p. 292. Glavni urednik svih brojeva Gajreta u 1913. godini bio je Avdo Sumbul, koji je zbog svoga antiaustrijskog djelovanja i simpatija prema Srbima bio 1914. interniran u Arad, gdje je u tamošnjem zatvoru ubrzo umro.
  15. ^ (Maksimović 1977, p. 229): "Гроб Авде Сумбула је сада насред Сарајева, код Али-пашине џамије. "
  16. ^ (Koštović 1995, p. 127)
  17. ^ Jergović, Miljenko (5 January 2015). "Ulica Avde Sumbula". Radio Sarajevo. Radio Sarajevo. Retrieved 17 February 2019. Obojica su bili aktivisti Gajreta, zaneseni srpskim pijemontizmom, mladobosanci i čisti idealisti
  18. ^ Jergović, Miljenko (5 January 2015). "Ulica Avde Sumbula". Radio Sarajevo. Radio Sarajevo. Retrieved 17 February 2019.

Sources